Финансијска помоћ за Украјину - Ленд-Леасе КСНУМКСтх век
Војна опрема

Финансијска помоћ за Украјину - Ленд-Леасе КСНУМКСтх век

Председник Украјине Володимир Зеленски упознаје се са оружјем које испоручују западне земље на полигону у области Ривне 16. фебруара 2022. У првом плану је противваздушни ракетни систем кратког домета Стингер Дуал Моунт.

Током Другог светског рата, савезници који су се борили против сила Осовине могли су да рачунају на огромне америчке залихе пребачене на основу савезног Ленд-Леасе акта усвојеног 11. марта 1941. године. Корисници ових испорука морали су да плате само преостало оружје и опрему у својим ресурсима након завршетка рата, или да их врате. Оружане снаге Украјине данас могу да рачунају на сличну помоћ у сличним околностима, али на потпуно бесплатној основи (бар у садашњој фази).

24. фебруара почела је руска офанзива на Украјину. Нећемо се упуштати у ток овог рата, описивати успехе и неуспехе или грешке страна у сукобу. Фокусираћемо се на снабдевање оружјем и муницијом (али не само ово, више касније) које долази пре и после избијања рата из широко схваћених западних земаља, и њихов значај за ток непријатељстава.

Гласна тишина пред олују

С обзиром на све видљивију припрему Оружаних снага Руске Федерације за инвазију на Украјину, званично потврђену од стране представника влада и обавештајних служби Сједињених Држава и Велике Британије, неке западне државе чланице Северноатлантске алијансе су започели иницијативу да украјинској страни пребаце вишак одбрамбеног наоружања и војне опреме сопственим оружаним снагама. Прве изјаве о помоћи Оружаним снагама Украјине, које су забележене у медијима, дате су на Западу у децембру 2021. године из балтичких земаља и САД. Они су 21. децембра на састанку шефова ресора одбране саопштили да намеравају да пруже војну помоћ Украјини. Што се тиче специфичности, власти Републике Естоније саопштиле су 30. децембра да ће Талин обезбедити Оружане снаге Украјине (СЗУ) оружјем и муницијом. Према речима Петера Кујмета, шефа одељења за међународну сарадњу Министарства одбране Републике Естоније, Талин је намеравао да пошаље противтенковске вођене ракете ФГМ-148 Јавелин и вучене хаубице калибра 122 мм из Сједињених Држава у Украјину. Х63 (локална ознака топа Д-30, естонске одбрамбене снаге су такве хаубице набавиле од њих у Финској, а она их је набавила у Немачкој, из средстава Народне народне армије ДДР-а, што је убрзо изазвало проблеме , о чему ће бити речи касније). Неколико дана касније, министар одбране Летонске Републике Артис Пабрикс уверио је украјинског амбасадора у Риги Александра Мишченка да ће Летонија такође обезбедити оружје и опрему Украјини, а такође је изјавио да се његова држава радује индустријској сарадњи са Украјином. У јануару је у Украјину требало да стигне хуманитарни транспорт, а касније је СЗУ требало да добије противваздушне системе малог домета Стингер Дуал Моунт помоћу ракета ФИМ-92 Стингер. Пренос истих комплета најавила је Република Литванија (која је такође била спремна да пребаци противтенковске системе Јавелин) – први литвански Стингери стигли су у Украјину 13. фебруара, заједно са неколико ХММВВ. Наравно, за трансфер увезеног наоружања ове земље су морале да добију сагласност оригиналних добављача – у случају америчког Стејт департмента то није био проблем, одговарајућа сагласност је издата 19. јануара ове године.

Британци су показали одличан темпо испорука – у року од неколико сати након одлуке владе, прва партија наоружања је послата у Украјину авионом Ц-17А из 99. ескадриле Краљевског ратног ваздухопловства.

Сједињене Државе су заузврат одобриле 2021 милион долара војне помоћи Украјини у децембру 200. године, а политичари Републиканске странке затражили су још пола милијарде. Пре почетка рата, СЗУ је примила најмање 17 пошиљки наоружања и муниције укупне тежине око 1500 тона.На аеродром Бориспил код Кијева највећи део америчке војне помоћи стигао је комерцијалним носачима Боинг 747-428. . Због добре доступности фотографског материјала и његовог високог квалитета, можете бити сигурни у садржај неких пошиљки. На пример, Украјина је 22. јануара добила противтенковске ракете Јавелин добро познате украјинској војсци (према подацима с краја 2021. године, пре него што су ове информације дате, Украјина је добила 77 БПУ и 540 АТГМ), као и гранате лансери са М141 БДМ противбетонском бојевом главом, који су већ били нови (први тренинзи одржани су последње недеље јануара). Не зна се колико је ракета и бацача граната било, ових је наводно више од сто.

Велика Британија је пружила значајну и тренутну помоћ Украјини. Британски министар одбране Роберт Бен Волас 17. јануара ове године. најавио је да ће његова влада Украјини обезбедити оружје. То је требало да буду, по његовим речима, „лаки противоклопни одбрамбени системи“ – претпостављало се да би то могли бити бацачи граната АТ4 за једнократну употребу или ракетни системи НЛАВ или Јавелин. Истог дана британски теретни авион Боинг Ц-17А Глобемастер ИИИ испоручио је први терет на аеродром у близини Кијева. Ова информација је брзо потврђена, а британски ваздушни транспорт је био толико ефикасан да је 20. јануара лондонско Министарство одбране објавило трансфер око 2000 НЛАВ (19 Ц-17А је послато у Украјину до 25. јануара). Стигли су инструктори са оружјем, који су одмах започели теоријску обуку (на украјинском је издато чак и поједностављено упутство о употреби НПАО), а XNUMX. јануара почеле су практичне вежбе о употреби НПАУ. Вреди додати да је наредних дана у Украјину слетело више војно-транспортних авиона из Уједињеног Краљевства, али шта је било у њему (више НЛАВ, других врста наоружања, муниције, лекова?) није познато.

Заузврат, канадске власти су 26. јануара најавиле да ће Украјини пружити војну помоћ у износу од 340 милиона канадских долара, као и још 50 милиона хуманитарне помоћи итд. Део ових средстава требало је да се искористи за продужење обуке. мисија коју од 2015. године спроводе Оружане канадске снаге у Украјини (Операција Унитер). Канађани су требали да повећају контингент за обуку са 200 на 260 војника, уз могућност даљег проширења на 400 људи. Њихова мисија је требало да траје најмање до 2025. године, а о ефикасности сведочи податак да је у периоду 2015-2021. скоро 600 33 украјинска војна лица завршила више од 000 курсева. Према канадским медијима, Украјина је такође требало да добије оружје у вредности од 10 милиона канадских долара одбијањем да испоручи оружје Курдима. Већ 14. фебруара, супротно досадашњем ставу канадских власти, Министарство националне одбране објавило је испоруку малокалибарског оружја, прибора и 1,5 милиона муниције за малокалибарско оружје у вредности од 7,8 милиона канадских долара. Транспорти су стигли у Украјину 20. и 23. фебруара на Ц-17А Краљевског ваздухопловства Канаде.

Широку подршку требало је да пруже и земље „континенталне” Европе. Неки су се трудили више од других. На пример, чешки премијер Петр Фијала је 24. јануара најавио да ће Украјини предати артиљеријску муницију, наводећи да ће бити само питање времена када ће то бити и формално договорено. Заузврат, чешка министарка одбране Јана Чернохова је појаснила да је реч о муницији калибра 152 мм. Портпарол чешког министарства одбране Јакуб Фајор рекао је 26. јануара да ће Чешка у наредна два дана Украјини испоручити 4006 артиљеријских граната калибра 152 мм. Важно је да Украјина није платила ниједну гривну за помоћ од 36,6 милиона чешких круна (око 1,7 милиона долара). Чеси су процедурално приступили питању веома занимљиво – испоруку муниције у Украјину консултовали су представници Генералштаба чешких оружаних снага, а сам процес испоруке муниције морали су да прате и процењују кризни кадрови који раде у Министарству спољних послова. Сусед Чешке, Словачка, је заузврат најавила прелазак у Украјину два пионирска возила без посаде са противминским кочама Божена 5 и медицинском опремом. Укупна цена пакета требало је да буде 1,7 милиона евра, одлуку је 16. фебруара саопштио министар одбране Словачке Јарослав Нај. Данска и Холандија „нису искључиле” слање оружја Украјини (али у случају власти Краљевине Холандије дошло је до промене става, јер су раније тврдили да слање оружја у Кијев може „довести до ескалације”), а Краљевина Данска је најавила да ће послати војну помоћ у износу од 22 милиона евра.

Додај коментар