Пропуштене шансе СЕПТЕМБАР'39. Полемика аутора
Војна опрема

Пропуштене шансе СЕПТЕМБАР'39. Полемика аутора

Пропуштене шансе СЕПТЕМБАР'39. Полемика аутора

У септембарско-октобарском броју часописа „Војско и Тецхника – Хисториа” објављена је „рецензија” др Едварда Малака „Пропуштене прилике СЕПТЕМБАР'39”. Због његовог садржаја и природе некако сам био принуђен да одговорим.

Да се ​​разумемо: да је моја књига, на пример, о љубави према псима, читалац би на основу ове „рецензије“ закључио да је ово књига о љубави према мачкама.

Можете питати зашто сам уопште написао ову књигу. Током протекле године, постављао сам себи ово питање много пута и мислим да једноставно нисам могао да издржим након што сам прочитао „Пакт Рибентроп-Бек“ Пјотра Зиховича. Мало ме је испровоцирала и публикација Сиемовита Сзцзерека, „Победоносна пољско-литванска заједница“. Заинтересовао сам се за септембарску тему средином 1939-их и, као страствени обожавалац, почео сам да сакупљам различите књиге, упоређујући појединачне делове исте слагалице. Врло брзо сам приметио неку недоследност, несклад између ових дела. У КСНУМКС-у смо имали бомбардере Лоси, који су били фантастични за та времена, али нисмо били у могућности да их користимо. Имали смо одличне противтенковске пушке, али извештаји о њиховој ефективној употреби у септембру су уско повезани са великим војним јединицама: једни су их ефикасно користили до краја борби, други су их напустили након првих сукоба. Зашто? Слика Друге Пољске Републике, коју је комунистичка пропаганда приказивала као заосталу, сиромашну и архаичну државу, али са великом војском, такође није била без значаја. Био је један од најјачих у Европи, али се у септембру немачки Вермахт прилично брзо обрачунао са пољском одбраном на стратешком нивоу. По овом примеру: победили су нас на стратешком нивоу, а имали су огромне проблеме у савладавању отпора значајног дела пољске војске. Зашто се то догодило? Сви ови делови слагалице су били у супротности, па сам почео да тражим објашњење. И уврстио сам их у своју књигу.

Још један фактор који ме је подстакао да то напишем био је мој понос на ту Пољску, на колосална достигнућа Друге пољско-литванске заједнице, која су, нажалост, потрошена на њеном крају, а која су за време комунизма била обавијена ћутањем или искривљена. . Данас је одложено. Додаћу да се оцена „свих нас“ тог периода не поклапа нужно са оценом појединих историјских личности. И то много пута изражавам у књизи. Међутим, са жаљењем износим своје мишљење, попут: „Па, Друга република је била земља у својим достигнућима, земља људи гладних успеха, који су сањали да заузму позицију коју смо имали у време Јагелона. А глад, прилике и вештина иду руку под руку са повећањем ваших шанси за успех. Друга Пољска република била је „азијски тигар“ тог времена. Тада смо били као Сингапур или Тајван данас. Прво су били лишени сваке шансе, али како је време одмицало, ми смо у овој трци играли све боље. За време Пољске Народне Републике покушавало се да се избришу тековине Друге Пољске Републике, да се створи лажна слика напретка који се у Пољској догодио тек после Другог светског рата и није се догодио пре њега. ..”* – друго чвориште. Е. Малака, што је довело до тога да је на мој рачун изнео дискредитативну оптужбу да не ценим достигнућа Друге Пољске Републике и да их се чак стидим (сиц!). У међувремену, поносан сам на ова достигнућа. На страну, овај исти параграф су приметили и други историчари, који су ме љубазно (и с правом) подсетили да је овај економски раст вођен компензацијом за губитке од Велике депресије. Као што видите, немогуће је угодити свима...

Неминовно сам, због природе књиге, морао да напустим део материјала, који, по мом мишљењу, није био толико „доприносни“, односно просто занимљив за ширу јавност. Зато не укључујем никаква озбиљна разматрања, попут логистике, која је основа сваке војне операције. Стога су питања веза, такође неопходна за борбена дејства, избледела у други план. Слично, разматрао сам и питање припремљене мобилизационе резерве Пољске војске, односно детаљне калкулације трошкова издржавања војног војника. Одсуство било каквог материјала у публикацији не значи нужно и недостатак знања о датој теми. Понекад то значи уређивачку интервенцију. Неки од ових елемената представљени су узастопно у прилозима књиге, објављени на мрежи.

Додај коментар